Često postavljana pitanja
Kako da znam da li je moj spor pogodan za medijaciju?
Medijacija se može primeniti u sporovima u kojima strane mogu slobodno da raspolažu svojim zahtevima i u kojima dogovor može doprineti rešavanju spornog odnosa. Pogodna je za brojne porodične, imovinske, poslovne, radne i druge sporove, a može se pokrenuti pre sudskog postupka, tokom njegovog trajanja, u postupku po pravnim lekovima, pa čak i tokom izvršnog postupka.
Da li druga strana mora
da pristane na medijaciju?
Medijacija je dobrovoljan postupak koji se, po pravilu, sprovodi na osnovu izričite saglasnosti svih strana. Postupak formalno počinje zaključenjem pisanog sporazuma o pristupanju posredovanju, kojim se potvrđuje izbor medijatora i uređuju pravila, troškovi i druga važna pitanja. Svaka strana može
da odustane od daljeg učešća u bilo kojoj fazi postupka.
Da li medijator odlučuje
ko je u pravu?
Ne. Medijator ne donosi presudu, ne zastupa nijednu stranu i ne može da nametne rešenje. Njegova uloga je da nezavisno, neutralno i nepristrasno vodi postupak, omogući ravnopravan položaj učesnika i pomogne im da kroz pregovore sami oblikuju prihvatljiv dogovor. Medijator ne daje pravne savete, ne obećava rezultat i ne garantuje da će sporazum biti postignut.
Da li je ono što iznesem tokom medijacije poverljivo?
Da. Javnost je isključena, a podaci, izjave i predlozi izneti tokom postupka čuvaju se kao poverljivi, osim u zakonom propisanim slučajevima ili kada se strane drugačije dogovore. Predlozi dati isključivo radi postizanja sporazuma ne mogu se kasnije koristiti kao dokaz u sudskom, arbitražnom ili drugom postupku, što stranama omogućava otvoreniji i sigurniji razgovor.
Koliko traje medijacija i kako se određuju troškovi?
Medijacija se sprovodi bez odlaganja i u najkraćem mogućem vremenu, dok broj potrebnih sastanaka zavisi od složenosti spora i spremnosti strana da pronađu dogovor. Postupak se po pravilu okončava u roku od 60 dana od zaključenja sporazuma o pristupanju, osim ako se strane drugačije dogovore. Svaka strana snosi svoje troškove, dok se zajednički troškovi dele jednako, ukoliko nije dogovoreno drugačije.
Šta se događa ako postignemo sporazum, a šta ako ga ne postignemo?
Kada strane pronađu rešenje, sporazum se sastavlja u pisanoj formi, a njegovu sadržinu određuju sami učesnici. Sporazum može imati snagu izvršne isprave ako sadrži odgovarajuću klauzulu izvršnosti i ako su potpisi strana i medijatora overeni pred sudom ili javnim beležnikom. Ako dogovor ne bude postignut, strane zadržavaju pravo da zaštitu svojih interesa nastave pred sudom ili u drugom odgovarajućem postupku.